Ničiren, sledbenik Velikog Učitelja Dengja.

NAM-MJOHO-RENGE-KJO.

Pitanje: Da li je moguće, bez razumevanja značenja Lotos Sutre, već prosto recitovanjem pet ili sedam karaktera Nam-mjoho-renge-kjoa jednom dnevno, jednom mesečno ili prosto jednom godišnje, jednom u deset godina ili jednom u životu, izbeći da se bude uvučen u beznačajan ili ozbiljan čin zla, pobeći od pada na četiri staze zla, i umesto toga najzad dostići stadijum bez povratka?

Odgovor: Da, moguće je.

Pitanje: Možeš govoriti o vatri, ali sve dok ne staviš svoju ruku u plamen nikada se nećeš opeći. Možeš reći "voda, voda!", ali sve dok je stvarno ne piješ nikada nećeš utoliti svoju  žeđ. Stoga kako možeš, tek recitujući dajmoku Nam-mjoho-renge-kjoa bez razumevanja njegovog značenja, izbeći sa zlih staza egzistencije?

Odgovor: Kažu da ako sviraš koto koji je podešen za žice od lavljih tetiva, žice svih drugih vrsta će pući. A čim čuješ reči "kisela šljiva" poći će ti voda na usta. Ako čak i u svakodnevnom životu postoje takva čuda, kako su tek velika čuda Lotos Sutre!

Rekosmo da papagaji, prosto cvrkućući četiri plemenite istine hinajana učenja, behu sposobni da budu ponovo rođeni na nebesima, i da čovek, prosto poštujući tri blaga, beše u stanju da izbegne da bude progutan od ogromne ribe. Koliko je tek delotvorniji, tada, dajmoku Lotos Sutre, koji je sama srž svih osam hiljada tajnih budističkih učenja i oko nebrojenih buda! Kako možeš da sumnjaš da ćeš, recitujući ga, moći da izbegneš četiri loše staze?

Lotos Sutra, u kojoj  je Buda iskreno odbacio sva prethodna  učenja, kaže da se može "zadobiti  pristup kroz veru". A Nirvana Sutra, koju je Buda propovedao u salovom lugu  poslednjeg dana svog života, tvrdi: "Mada postoje bezbrojne prakse koje vode prosvetljenju, ako jedna podučava veri, onda ta uključuje sve te prakse". 

Stoga je vera osnovni uslov za pristup Budinom putu. Od pedeset dva stupnja bodisatvičke prakse, prvih deset, koji se odnose na veru, su osnovni, a prvi od ovih deset je onaj o podsticanju čiste vere. Iako neko nema znanja o budizmu, ako ima čistu veru, čak i ako je slabe razboritosti, računa se kao čovek ispravnih gledišta. Ali čak i ako neko ima nekog znanja o budizmu, ako je bez vere, smatra se klevetnikom i ičantikom [icchantika] ili osobom nepopravljivog nepoverenja.

Kaluđer Sunakšatra je proučio dvesta pedeset propisa, savladao četiri stupnja meditacije i bio upućen u svih dvanaest vrsta sutri, dok je Devadata bio upućen u šest hiljada ne-budističkih učenja i osam hiljada budističkih i mogao je manifestovati osamnaest čudesnih moći svojim telom. A ipak se kaže da su ovi ljudi, stoga što su imali znanje ali ne i veru, sada u velikom utvrđenju Aviči Pakla. Mahakašjapi i Šariputri, s druge strane, manjkalo je znanje, ali su imali veru i Buda je stoga predskazao da će oni postati Buda Jasnog Svetla i Buda Cveta Svetlosti. Buda je tvrdio: "Onaj ko daje maha sumnji i nema veru sigurno će pasti na loše staze". Ove reči se odnose na one koji imaju znanje ali su bez vere.

I pored svega toga današnji učenici pitaju: "Kako je  moguće prosto recitujući Nam-mjoho-renge-kjo, s verom ali bez razumevanja, izbeći zle staze postojanja?" Ako prihvatimo reči sutri, ovi učenici teško mogu izbeći pad u veliko utvrđenje Aviči Pakla.

Stoga, kao što smo videli, čak iako nekom nedostaje razumevanje, sve dok recituje Nam-mjoho-renge-kjo može izbeći zle staze. To je slično lotosovom cvetu koji se upravlja prema suncu, mada lotos nema um da ga usmerava, ili kao bokvica koja raste uz tutnjavu groma, mada ova biljka nema uši da je čuje. Mi smo upravo kao ovaj lotos ili bokvica, a dajmoku Lotos Sutre je kao sunce ili grmljavina.

Ljudi kažu da ako vežeš jedan deo roga živog nosoroga na svoje telo i uđeš u vodu nećeš se pokvasiti. Kažu takođe da ako se raspostre jedan list sandalovog drveta, to može iskoreniti gadan miris eranda drveta na razdaljini od četrdeset jođana. U tom slučaju, naša loša karma može biti slična eranda drvetu ili vodi, a dajmoku Lotos Sutre živom rogu nosoroga ili listu sandalovog drveta.

Dijamanti su tako tvrdi da gotovo da nema materije koja bi ih mogla seći, pa ipak mogu biti sečeni ovčjim rogom ili kornjačinim oklopom. Grane njagrodha drveta tako su debele da se i najveće ptice mogu nanizati na njima a da je ne slome, a ipak su tako osetljive na pticu krojačicu, koja je tako sitna da bi gotovo mogla sagraditi gnezdo na trepavici komarca.
(...)

Izvor: Glavna dela Ničirena Dajšonina, Tom 3, prvo izdanje