Primio sam tri stotine mona kovanog novca od Abutsu-boove žene. Budući da ste oboje istih stavova, neka vam neko pročita ovo pismo i slušajte ga zajedno.

Takođe sam primio neobrađenu letnju odoru koju ste mi poslali ovde u zabiti ove planine u Hakiri Selu, u Kaj provinciji, čak iz provincije Sado gde živite. Hosši poglavlje četvrtog toma Lotos Sutre tvrdi: "Ako ima nekog ko će, u svom traganju za budinim putem, tokom jedne kalpe sklopiti dlanove i u mom prisustvu me hvaliti bezbrojnim stihovima, stoga što hvali Budu zadobiće neizmernu dobrobit. Ali onaj ko hvali donosioce ove sutre imaće blagoslove koji čak i to prevazilaze". To znači da dobrobit od ponuda pokloniku Lotos Sutre u zlom dobu Potonjeg Dana Zakona prevazilazi dobrobit služenja, u svoj iskrenosti, takvom jednom uzvišenom budi kao što je Šakjamuni, svojim telom, ustima i umom, tokom cele jedne srednje kalpe. Mada to može da izgleda neverovatno, ne treba da sumnjate u to, jer takve su zlatne reči Bude.

Veliki Učitelj Mijao-lo dalje razjašnjava taj odeljak iz sutre govoreći: "Ako neko dodijava [propovedniku Darme], njegova će glava biti razdvojena^* na sedam delova; ako neko čini ponude [propovedniku], njegova dobra sreća će prevazići dobru sreću deset počasnih naziva". Drugim rečima, dobrobit od ponuda pokloniku Lotos Sutre u Potonjem Danu Zakona nadmašuje onu od ponuda nekom budi obdarenom sa deset počasnih naziva. S druge strane, onome ko proganja poklonika Lotos Sutre u nečistom dobu glava će biti razbijena na sedam delova.

Ja, Ničiren, sam najneobičnija osoba u Japanu. Razlog što kažem tako je ovaj. Sedam carstava nebeskih bogova ću ostaviti po strani, a pet carstava zemaljskih bogova su izvan mog znanja, ali s kraja na kraj devedeset carstava od vremena prvog ljudskog cara Đimua do sadašnjeg ili tokom više od sedam stotina godina od vladavine cara Kimeja (kada je budizam uveden u ovu zemlju), niko nije bio tako sveopšte omražen kao Ničiren u vezi sa bilo kojim stvarima, budističkim ili svetovnim. Mononobe no Morija je spaljivao hramove i pagode, a Kijomori Njudo je uništio Todaj-đi i Kofuku-đi hramove, ali ljudi iz njihovih klanova nisu gajili mržnju prema njima. Masakado i Sadato su se pobunili protiv carskog suda, a Veliki Učitelj Dengjo je navukao na sebe neprijateljstvo sveštenika iz sedam glavnih nara hramova, ali ti ljudi nisu bili omraženi od sveštenika, kaluđerica, laika i laikinja širom Japana. U mom slučaju, međutim, roditelji, braća, učitelji i drugari sveštenici – baš svaka osoba od vladara pa sve dole do običnih ljudi – postupaju sa mnom kao da sam bio neprijatelj njihovih roditelja i pokazuju prema meni više neprijateljstva nego da sam bio neki pobunjenik ili pljačkaš.

Tako, jednom me je oklevetalo nekoliko stotina ljudi; a jedan drugi put, opkoljen sa nekoliko hiljada, bio sam napadnut mačevima i toljagama. Bio sam isteran iz svoje kuće i prognan iz svoje provincije. Na kraju sam dva puta navukao na sebe regentovo nezadovoljstvo, bio izgnan jednom u provinciju Izu i još jednom na ostrvo Sado. Kada sam bio prognan na Sado u severnom moru, niti sam imao neku opskrbu da se potpomognem, niti čak neku grubu odeću kakvu prave od vinove loze da pokrijem telo. Ovdašnji ljudi, i sveštenici i laici, mrze me čak i više nego što su me mrzeli muškarci i žene iz provincije Sagami. Napušten u divljini i izložen snegu, održavao sam život jedući travu.

Osećao sam da sam lično iskusio patnje Su Vua, koji je preživeo jedući sneg tokom življenja u ropstvu u zemlji severnih varvara devetnaest godina, ili Li Linga, koji je bio utamničen u pećini u stenama na obali severnog mora šest godina. Podvrgao sam se tom iskušenju ne zbog neke svoje greške, već jedino zbog svoje želje da spasem sve ljude Japana.

Međutim, dok sam ovde bio u izgnanstvu, ti i tvoj muž Ko Njudo, daleko od očiju drugih, donosili ste mi noću hranu. Bili ste spremni da date svoje živote za mene bez strahovanja od kazne od strane provincijskih zvaničnika. Stoga, iako je život na Sadou bio neprijatan, bejah nerad da odem, osećajući kao da bi mi srce ostalo tamo i izgledalo mi je da bih bio povučen nazad sa svakim korakom koji bih učinio.

Čudim se kakve karmičke veze smo stvorili u prošlosti. Baš kad sam razmišljao kako je to bilo misteriozno, ti si poslala svog najmilijeg muža kao svog glasnika u ovo udaljeno mesto. Mislio sam da to mora biti neki san ili nekakva varka. Čak iako ne mogu da te vidim, ubeđen sam da tvoje srce ostaje ovde sa mnom. Kad god čezneš za mnom, Ničirenom, pogledaj prema suncu koje izlazi ujutro i prema mesecu koji se pojavljuje uveče. Ja ću biti nepromenjeno odsijavan u suncu i mesecu. U sledećem životu, neka se sretnemo u čistoj zemlji Orlovog Vrha. Nam-mjoho-renge-kjo.

Ničiren

Šesnaesti dan šestog meseca