PODACI O GOŠOU: 

"O itai došinu" beše dato Takahašiju Njudou, ujaku [ili stricu] Nikko Šonina. Nikko Šonin beše najbliži učenik Ničirena Dajšonina i njegov neposredni nastavljač, i preko njega je Takahaši postao Dajšoninov sledbenik. Pošto je bio blizak sa Nanđo Tokimitsuom, najamnikom Hođo klana, i vernicima Atsuhare, njegovo prebivalište beše korišćeno kao štab u vreme kada su se zbila proganjanja u Atsuhari u kasnim sedamdesetim trinaestog veka. 

Rukopis je datiran osmog avgusta, ali godina nije naznačena. Misli se, međutim, da je pisan negde između 1275. i 1280. Odeljak "iskazao si osobitu veru tokom skorašnjeg incidenta u Atsuhari" nagoveštava ovaj datum. Proganjanje je počelo 1275. godine, nešto posle prve najezde Mongola, i trajalo do 1280. Druga najezda Mongola zbila se u maju 1281. 

"O itai došinu" naglašava važnost jedinstva. Dajšoninovih vernika je bilo nekolicina, naizgled lak plen za rivalske religiozne sekte koje su nastojale da ometu njihov rast. Dajšonin je okuražio svoje sledbenike da pojačaju svoju veru i da razviju takvo jedinstvo koje nijedna spoljna sila ne bi mogla raskinuti. Naveo je čuveni primer iz kineske istorije kada je jedna brojčano inferiornija ali postojano ujedinjena sila izvojevala pobedu nad ogromnom vojskom oslabljenom razjedinjenošću. 

Jula 1260. Dajšonin je završio "Rišo ankoku ron", predviđajući najezdu stranaca ako narod nastavi da kleveta istinski budizam, i svim japanskim vođama tog vremena bio je poznat taj dokument i njegovo upozorenje. Kada je Dajšonin pisao "O itai došinu", bio je siguran da je druga najezda Mongola bila bliska i znao je da bi vladajuća klasa bila bolno svesna toga da se njegovo predviđanje od pre četrnaest godina ostvarilo. 
 

Nazad u gošo