Mada je ovo pismo kratko, ono sadrži neka veoma važna načela. Napisano je 28. maja, 1273. Giđo-bou, koji je bio Dajšoninov pretpostavljeni u hramu Seičo-đi. Samo oko mesec dana ranije, Ničiren Dajšonin je napisao "Pravi predmet poštovanja", u kome je bio otkrio predmet poštovanja u terminima Zakona i korektne prakse prosvetljenja u Potonjem Danu. "Pismo Giđo-bou" iznova potvrđuje dubok sadržaj "Pravog predmeta poštovanja", mada mnogo konciznije.

U budizmu um, osim konvencionalnog podrazumevanja značenja srca, psihe i duha, označava sam ljudski život. Budizam nas podučava zakonu života i pokazuje nam kako možemo razviti svoje inherentno budastvo. U "Pravom predmetu poštovanja", Ničiren Dajšonin je razrađivao "posmatranje uma". Izložio je predmet poštovanja kao ključ za razumevanje ljudskog uma.

Budistička praksa je za nas preduslov da bismo "videli svoj um", to jest, da bismo manifestovali svoju urođenu buda prirodu. Prvo, Ničiren Dajšonin objašnjava ispravan način praktikovanja, a zatim tvrdi da se pojavio u ovom svetu da bi ustanovio istinski budizam, suštinu Budinih učenja, za celo čovečanstvo.

Dajšonin kaže da je od svih poglavlja Lotos Sutre Đurjo (šesnaesto) poglavlje naročito važno za njega. On navodi odeljak "...jednousmerenog uma čeznući da vide Budu, ne žaleći svoje živote..." i zapaža: "Ja, Ničiren, prizivao sam budastvo od sveg srca živeći ovu rečenicu. To znači da sam aktualizovao Tri Velika Tajna Zakona, utelovljenje ičinen sanzena u Đurjo poglavlju". Zaključuje da je krajnje značenje tog odeljka Nam-mjoho-renge-kjo Triju Velikih Tajnih Zakona, za koje je bio prosvetljen, ali koja su ostala samo u njegovom srcu.

To je prvo pominjanje Triju Velikih Tajnih Zakona u njegovim spisima: invokacija (Nam-mjoho-renge-kjo), pravi predmet poštovanja (Dai-Gohonzon, za čije se ispisivanje pripremao) i mesto poštovanja (svetilište pravog predmeta, čiju bi izgradnju poverio svojim učenicima). Ove tri stvari razradio je u "Nagradi za Budinu naklonost", napisanu 1276.
 

Nazad u gošo